Od­liv mo­zgo­va, rat, za­u­zi­ma­nje tr­ga ro­ken­ro­lom i ne­mo­gu­ća lju­bav, sve je stvar­nost u pr­vom vi­deo sin­glu mla­dog ben­da NO@NO – „To ne umem” ko­ji je ju­če pre­mi­jer­no pu­šten me­di­ji­ma. Sna­žna di­na­mič­na pje­sma go­vo­ri o ne­mo­guć­no­sti ostva­re­nja ide­a­la lju­ba­vi u dru­štvu op­te­re­će­nom na­sle­đem ži­vo­ga bla­ta de­ve­de­stih, ko­je se re­dov­no za­li­va. Krat­ki film u pro­duk­ci­ji kre­a­tiv­nog ti­ma „Šta ho­ćeš” ne­po­mir­ljiv je ša­mar pa­ra­no­ji i kse­no­fo­bi­ji sa ja­snom pa­ci­fi­stič­kom po­ru­kom, ali i zeb­njom za sud­bi­nu mi­sle­će in­di­vi­due, su­šti­ne lju­ba­vi i na­de u vre­me­nu u ko­me ži­vi­mo.
Ka­ko je na­pi­sa­no u opi­su vi­dea: „Ras­kr­sni­ca pu­te­va Is­to­ka i Za­pa­da. Međ’ car­stvi­ma ko­ji­ma je je­dan čo­vjek sa­mo sta­ti­stič­ka gre­ška. Međ’ br­di­ma i šlji­va­ma. Sa­mo var­ni­cu da­le­ko od na­si­lja. Ka­da bu­de fr­ka, i ne­vo­lja do­đe na prag, ti ćeš sto­ja­ti po­sto­jan ili bje­ža­ti gla­vom bez ob­zi­ra?”
Alt-rok i grun­ge bend NO@NO ste­kao je na­ci­o­nal­nu po­pu­lar­nost za­hva­lju­ju­ći eks­plo­ziv­noj svir­ci i autor­skim pje­sma­ma ko­ji su ga do­ve­li do fi­na­la BUNT Rok Ma­sters tak­mi­če­nja de­mo ben­do­va na jav­nom ser­vi­su. Mla­di­ći iz Ko­sje­ri­ća, ko­ji vri­jed­no ra­de na svom iz­ra­zu, već su di­je­li­li bi­nu sa na­šim eta­bli­ra­nim ben­do­vi­ma po­put JU gru­pe, Ort­ho­dox Celts, KKN, Ni­čim iza­zvan, Is­kaz, Ar­tan Li­li, Ška­bo, Gra­mop­hond­zie...
Kri­sti­jan Erić, front­men ben­da NO@NO, od­i­grao je i glav­nu mu­šku ulo­gu u spo­tu „To ne umem”.
- Ne­vje­ro­vat­no is­ku­stvo, na­por­no i uz­bu­dlji­vo, me­ni je naj­za­ni­mlji­vi­je bi­lo da vi­dim svoj grad oči­ma ka­me­ra maj­sto­ra Ča­sla­va Pe­tro­vi­ća i Mar­ka Ri­sti­ća. Po­no­san sam ka­ko nas je grad­ska eki­pa po­dr­ža­la. Uspje­li smo svi za­jed­no da stvo­ri­mo umjet­nič­ku cje­li­nu, ne­ka­kav bru­ta­lan emo­ti­van od­go­vor na si­tu­a­ci­je ko­ju smo svi na Bal­ka­nu osje­ti­li. Slu­šam pri­če sta­ri­je eki­pe pri­ja­te­lja, pa i svo­jih ro­di­te­lja, ka­ko je ne­ka­da bi­lo te­ško. Ja ne osje­ćam da je sa­da na­ma lak­še ili bo­lje. Da su iz­bo­ri lak­ši i per­spek­ti­va ve­ća. Kao da se sa­mo pro­du­blju­je ne­ka ru­pa u ze­mlji ko­ja se tru­di da nas pro­gu­ta me­đu ovim br­di­ma. A mo­raš da ži­viš, stva­raš, mo­raš da vo­liš, i ka­da je ne­mo­gu­će – ka­zao je Kri­sti­jan.
Ovo ki­ne­ma­to­graf­sko dje­lo sni­mlje­no je na pre­ko 20 lo­ka­ci­ja, u nje­mu uče­stvu­je pre­ko 30 sta­ti­sta i glu­ma­ca i od­jav­na špi­ca no­si pre­ko 50 ime­na. Mla­da glu­mi­ca Ma­ja Ma­ti­je­vić, uglav­nom an­ga­žo­va­na u be­o­grad­skim po­zo­ri­šnim pro­duk­ci­ja­ma i al­ter­na­tiv­nom te­a­tru, ši­roj jav­no­sti je po­sta­la po­zna­ta iz­u­zet­nom epi­zo­dom u TV se­ri­ji „Voj­na aka­de­mi­ja”. U krat­kom dram­skom spo­tu ben­da NO@NO od­i­gra­la je glav­nu žen­sku ulo­gu.
- Od me­ne se oče­ki­va­la pot­pu­no sve­de­na eks­pre­siv­nost. Ne­ma ve­li­kih po­te­za sa po­zo­ri­šnih da­sa­ka, ne­ma ri­je­či, sa­mo de­talj, gest, tik... Glu­mac kao pro­mi­šlje­no oruž­je. To je ta glu­mač­ka ši­zo­fre­ni­ja, uklju­či­ti se pot­pu­no u lik i tok pri­če ka­da re­di­telj ka­že ak­ci­ja, iz sce­ne bo­la u sce­nu ra­do­sti. Na pu­bli­ci je da pro­ci­je­ni, ali mi­slim da smo po­sti­gli pot­pu­nu in­tim­nost. Da je sve pro­ži­vlje­no. Naj­te­že i naj­ljep­še su bi­le lič­ne sce­ne sa mo­jim ma­lim part­ne­rom, be­bom Stra­hi­njom – is­ta­kla je Ma­ja.
Na kra­ju od­jav­ne špi­ce spo­ta sto­ji na­po­me­na da ni­je­dan čo­vjek ni ži­vo­ti­nja ni­su po­vri­je­đe­ni to­kom sni­ma­nja ovo­ga dje­la ma­šte. Re­di­telj i sce­na­ri­sta spo­ta Rast­ko Še­jić, u ime eki­pe „Šta ho­ćeš” ka­zao je da je Ra­dost i ču­do ne­vi­đe­no da je ro­ken­rol pre­ži­vio u Sr­bi­ji.
- Upr­kos po­pla­vi glu­po­sti i pro­gra­mi­ra­nja jav­no­sti na is­pra­znost još uvi­jek mo­že da se de­si i pje­sma i autor­ska ban­da. Ži­la­va jed­na kul­tur­na zver­ka, uosta­lom ima 62 go­di­ne tra­di­ci­je, ako ra­ču­na­mo od na­stu­pa Dži­mi­ja Sta­ni­ća na Ko­lar­cu. Sre­li smo se sa Ko­sje­ri­ćem, su­per gra­di­ćem u Za­pad­noj Sr­bi­ji, ko­ji se či­tav is­ci­mao da is­pri­ča­mo film­sku pri­ču oko pje­sme „To ne umem” ben­da NO@NO. Tru­di­li smo se da sni­mi­mo isti­nu, da pre­ne­se­mo at­mos­fe­ru i di­na­mi­ku pje­sme. Tu, na br­do­vi­tom Bal­ka­nu – ka­zao je Še­jić.
A.Š.